osyotr: (покои)
[personal profile] osyotr
Итакъ. Марко Кралевић и вила (фея). Орѳографію постарался восстановить довуковскую, насколько сумѣлъ ее понять.

Поѣздише до два побратима
Преко красна Мироча планине,
Та єдно є Кралевићу Марко,
А друго є войвода Милошу,
Напоредо ѣзде добре коне,
Напоредо носе копля бойна,
Єданъ другом бѣло лице люби,
Одъ милоште до два побратима;

Пак' є Марко на Шарцу задрема,
Пакъ бесѣди побратиму своме:
"А мой брате, войвода Милошу!
"Тешко ме є санакъ обрвао,
"Пѣвай, брате, те ме разговарай."
Ал' бесѣди войвода Милошу:
"А мой брате, Кралевићу Марко!
"Я би тебе, брате, попіевао,
"Ал' самъ синоћ много пио вино
"У планини съ виломъ Равиіойломъ,
"Пакъ є мене запретила вила,
"Ако мене чує да попѣвамъ,
"'Оће мене она устрѣлити
"И у грло и у срце живо."
Ал' бесѣди Кралевићу Марко:
"Пѣвай, брате, ти се не бой виле
"Докъ є мене Кралевића Марка
"И моєга видовита Шарца
"И моєга шестопера златна."
Онда Милошъ поче да попѣва,
А красну є пѣсму започео
Одъ сви наши боли и стариіи,
Како і' кои држ'о кралевину
По честитой по Маћедоніи,
Како себѣ има задужбину;
А Марку є пѣсма омилила,
Наслони се сѣдлу на облучьє
Марко спава, Милошъ попієва;
Зачула га вила Равиіойла,
Па Милошу поче да отпѣва,
Милошъ пѣва, вила му отпѣва,
Лѣпше грло у Милоша царско,
Єсте лѣпше него є у виле.[31]
Расрди се вила Равиіойла,
Пакъ одскочи у Мирочъ планину,
Запе лука и двѣ бѣле стрѣле,
Єдна уд'ри у грло Милоша,
Друга уд'ри у срце юначко.
Рече Милошъ: "Яо моя майко!
"Яо Марко, Богомъ побратиме!
"Яо брате, вила ме устрѣли!
"А нисамъ ли тебѣ бесѣдио,
"Да не пѣвамъ крозъ Мирочъ планину?"
А Марко се трже иза санка,
Па одскочи съ коня шаренога,
Добро Шарцу колане потеже,
Шарца коня и грли и люби:
"Яо Шаро, моє десно крило!
"Достигни ми вилу Равиіойлу,
"Чистимъ ћу те сребромъ потковати,
"Чистимъ сребромъ и жеженимъ златомъ;
"Покрићу те свиломъ до колѣна,
"Одъ колѣна ките до копита;
"Гриву ћу ти измѣшати златомъ,
"А поткитит' ситниємъ бисеромъ;
"Ако ли ми не достигнешъ виле,
"Оба ћу ти ока извадити,
"Све четыри ноге подломити,
"Па ћу т' овде тако оставити,
"Те се туци одъ єле до єле,
"К'о я Марко без могъ побратима."
Довађи се Шарцу на рамена,
Пакъ потрча крозъ Мирочъ планину.
Вила лети по вр'у планине,
Шарацъ ѣзди по среди планине,
Ни гдѣ виле чути ни видѣти.
Кадъ є Шарацъ сагледао вилу.
По съ три копля у висину скаче,
По съ четири добре у напредакъ,
Брзо Шарацъ достигао вилу;
Кадъ се вила виде на неволи,
Прну ядна небу подъ облаке,
Потеже се буздованомъ Марко
Пустимице добро нештедице,
Бѣлу вилу међ' плећи удари,
Обори є на землицу чарну,
Пакъ є стаде бити буздованомъ:
Преврће є съ десне на ліеву,
Пакъ є біе шестоперомъ златнимъ:
"За што, вило, да те Богъ убіе!
"Зашт' устрѣли побратима мога?
"Дай ти биле ономе юнаку,
"Єръ се нећешъ наносити главе."
Ста га вила Богомъ братимити:
"Богомъ брате! Кралевићу Марко!
"Вишнимъ Богомъ и светимъ Йованомъ
"Дай ме пуштай у планину живу,
"Да наберемъ по Мирочу биля,
"Да загасимъ ране на юнаку."
Ал'є Марко милостивъ на Бога,
А жалостивъ на срцу юначкомъ,
Пусти вилу у планину живу,
Биле бере по Мирочу вила,
Биле бере, често се одзива:
"Садъ ћу доћи, Богомъ побратиме!"
Набра вила по Мирочу биля,
И загаси ране на юнаку,
Лѣпше грло у Милоша царско,
Єсте лѣпше него што є било,
А здравие срце у юнаку,
Башъ здравие него што є било.
Оде вила у Мирочъ планину,
Оде Марко съ побратимомъ своимъ,
Отидоше Поречкой краини,
И Тимокъ су воду пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше краини Видинской;
Али вила међ' вилама каже:
"О чуєте, виле другарице?
"Не стрѣляйте по гори юнака
"Докъ є гласа Кралевића Марка
"И негова видовита Шарца
"И негова шестопера златна;
"Што самъ ядна одъ нег' претрпила!
"И єдва самъ и жива остала."

31) Ваља да су се и пре натпевали, па му вила за то забранила певати, што jе у њега љепше грло него у ње — въ смыслѣ, и прежде они ужъ пѣли, и за то ему вила запретила пѣть, что у него горло лучше, чѣмъ у ней; это, дѣйствительно, самое темное мѣсто, такъ какъ "него" легко принять за личное мѣстоименіе, тогда какъ слѣдуетъ читать "нежели".

Еще:
планина — равнина, свиломъ — шелкомъ, любити — цѣловать, ките — кисти, онда — тогда, овде — здѣсь, трже иза санка — проснулся, букв. "исторгся отъ сна", све — всѣ. "Милошу" — то обращеніе, то подлежащее: обычная для сербовъ замѣна именительнаго на звательный.
Остальное, кажись, ясно.

Date: 2008-07-24 10:06 pm (UTC)
From: [identity profile] machasgracias.livejournal.com
ну почти ясно:)
и хорошо, что он её отпустил, нестрашная сказка

Date: 2008-07-24 10:08 pm (UTC)
From: [identity profile] osyotr.livejournal.com
Вещь же, а?
А чего неясно, ты спроси.

Date: 2008-07-24 10:11 pm (UTC)
From: [identity profile] machasgracias.livejournal.com
да, очень здорово!
местами непонятно, но местами и догадывается.
вот про лошадку, что это:
"По съ три копля у висину скаче,
По съ четири добре у напредакъ" ?

Date: 2008-07-24 10:14 pm (UTC)
From: [identity profile] osyotr.livejournal.com
На три копья скачетъ ввысь (онъ-то до того гналъ понизу, а она летела поверху),
На добрыхъ четыре [копья же] впередъ.

Date: 2008-07-24 10:20 pm (UTC)
From: [identity profile] machasgracias.livejournal.com
аааа!
а скажи, с этой вилой-то у него потом что?
это она его, как вот пишут, посестрина?

Date: 2008-07-24 10:26 pm (UTC)
From: [identity profile] osyotr.livejournal.com
Можетъ, и было потомъ что.
Про него пѣсенъ безъ счета, я далеко не всѣ читалъ.

Date: 2008-07-24 10:30 pm (UTC)
From: [identity profile] machasgracias.livejournal.com
хорошая сказка на ночь, и с утра надо еще прочитать.
до завтра.

Date: 2008-07-24 10:31 pm (UTC)
From: [identity profile] osyotr.livejournal.com
Тешко ме е санакъ обрвао.
До завтра.

Profile

osyotr: (Default)
osyotr

November 2011

S M T W T F S
   12345
678 910 1112
131415161718 19
202122232425 26
2728 29 30   

Style Credit

Expand Cut Tags

No cut tags
Page generated Sep. 6th, 2025 04:33 am
Powered by Dreamwidth Studios